Mljet i Lastovo: Putovanje Jedrilicom kroz Istoriju i Prirodu Jadrana

U tišini jesenjeg beogradskog večera, fotografije sa Mljeta i Lastova predstavljaju pravi melem za dušu. Svaki snimak je podsjetnik na miris borove šume, šum talasa i osećaj potpune slobode koji pruža jedrenje hrvatskim ostrvima. Ovo putovanje nije bila obična turistička tura, već prava avantura koja je otkrila srce Jadrana na potpuno novi način.

Mljet: Zeleni Biser Jadrana

Prvo ostrvo koje smo posjetili bio je Mljet, poznat po svojim prelepim jezerima koja su nastala pre više od 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ulazak u Nacionalni park Mljet je iskustvo za sebe. Čuva se karta za park ne zbog štednje, već kao podsjetnik da se u roku od godinu dana treba vratiti i ponovo oploviti ostrvo, videti kako izgleda obala sa druge strane i posvetiti mu malo više vremena.

Vožnja brodićem prema ostrvčetu Sveta Marija traje svega desetak minuta, ali da bi se bolje videlo i nešto snimilo, nastala je prava trka pri ulasku. Stranci su požurili u kabinu da zauzmu udobne stolice i ništa nisu videli sa desne strane. Sa te strane nailazimo na par vila, a obala nije nešto nauckana kućama. Sa leve strane, u daljini, nalazi se malo veće mesto od kojeg ide autobuska linija koja spaja Veliko jezero sa morem. Kombinacija poluslanog jezera i slanog mora uz mnoštvo drveća daje poseban šmek celom tom delu ostrva.

Samostan Sveta Marija: Tragovi Benediktinaca kroz Vekove

Pristajemo na malo ostrvo Sveta Marija u sred Velikog jezera, gde se nalazi crkva iz 12. veka koja predstavlja simbol Mljeta. Crkva Svete Marije i deo samostanskog prizemlja potiču iz dvanaestog veka. U trinaestom i četrnaestom veku nadograđen je sprat, a u petnaestom i šesnaestom veku dograđeno je predvorje. Zvonik je zbog gusarskih napada pretvoren u obrambenu kulu.

Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Ispred ćelija, na zapadnoj strani prema moru, sagrađena je velika terasa, tako da je samostan dobio izgled letnjeg renesansnog dvorca. Od nekada bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se vrlo malo predmeta. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. ukinula sve benediktinske samostane na području već ukinute Dubrovačke republike.

Imovinu su tada dobili redovnici, ali iz razloga što nisu imali profesore, predali su je 1854. isusovcima. Kako je sve zapravo bila školska imovina, 1872. se predaje državi, koja je vodi do 1918. pod ministarstvom za šumarstvo. Dolazi do prevrata i svako je razgrabio šta je hteo. Onda dolazi Jugoslavija, komunisti, i vrše nacionalizaciju 1949, predajući imovinu Jugoslovenskoj akademiji nauka. Siromašna zemlja nije imala para da ulaze, pa je 1959. narodni odbor Mljeta preuzima i pretvara u hotel. Na Solinskim vratima do 1969. nalazio se kameni most s mlinom. Benediktinski monasi su za pogon vodenice koristili snažnu morsku struju koja nastaje usled plime i oseke. Radi pristupa velikom jezeru brodićima i jedrilicama, most i vodenica su srušeni 1959, a kanal je proširen i produbljen.

Prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda, koji je u ruševnom i opljačkanom stanju preuzela 1998. Sve u svemu, od dvanaestog veka pa do danas, više se rušilo i kralo nego što se ulagalo. Svi su polagali pravo na ovaj biser u sred zelenog Mljeta, ali niko nije video obavezu da nešto uloži i povrati bar deo sjaja. Bočno stepenište još i pristojno izgleda, a dvorište iz šesnaestog veka još uvek čeka restauraciju.

Odisejeva Pećina: Legenda koja Oživljava

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Homer je u svom epskom delu Odiseja opisao upravo ovaj, po mnogima najlepši otok na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu otoka Ogigije. Napola mrtav, doplivao je u špilju gdje je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj.

Odisejeva pećina se nalazi ispod Babinog polja i ima dva ulaza: sa mora i sa kopna. Duboka je oko tridesetak metara. Ribari iz Babinog polja je još i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Još od davnih vremena veruje se da je Odisej u ovoj pećini pronašao svoje sklonište, po čemu je i dobila ime. Prema Homeru, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, da bi tek na insistiranje bogova bio pušten da se vrati kući u Itaku.

Lastovo: Ostrvo Mirisnog Smilja i Lavande

Posle Mljeta, naša jedrilica je krenula ka Lastovu. Lastovo je okruženo arhipelagom od 46 ostrvaca, a prva na koja nailazimo su Lastovnjaci. Plovidba prema Lastovu bila je pravo uživanje. Gašeni su motori, proverava se šta nam stoji na putu, podese se pravc i uživanje počinje. Razvijaju se jedra i jedrilica lagano klizi po talasima.

Lastovo nije nacionalni park, već Park prirode, što ga čini još autentičnijim. Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Lastova je kombinacija automobil i trajekt. Trajektna linija koja povezuje Mljet sa kopnom je linija Prapatno-Sobra. Prapatno se nalazi na južnoj strani poluostrva Pelješca, udaljeno nekih 3 km vazdušne linije od Stona. Tokom letnje sezone ova veza je učestala.

Skrivena Uvala i Svetionik Struga

Prilikom prilaska Lastovu, nailazimo na ogromnu stenu visoku 100 metara koja sa unutrašnje strane natkriljuje Skrivenu uvalu. Gore na vrhu stene nalazi se svetionik Struga. Prošle godine je imao neobičnog posetioca - čuveni Bill Gates. Svojom ogromnom jahtom je obilazio jadransku obalu i svuda gde je došao, oko njega je bila strka i galama, osim na prelepom Lastovu. Tamo ga nisu ni prepoznali. Dan pre dolaska, ljudi u crnom su došli kod svetioničara i zamolili ga da za sutradan napravi običan ručak za dvoje. On je, kao čovek, napravio šta je upecao tog dana - sve obično i domaće, bez ikakvog specijalnog serviranja. Oni su došli, pojeli, i naravno, platili. Domći pričaju o tom događaju sa osmehom.

Zaklopatica i Konoba Triton: Raj za Gastro Hedoniste

Mesto gde smo proveli noć na Lastovu je Zaklopatica, mala uvala na severnom delu ostrva. Konoba Triton je naša preporuka za sve one koji vole da jedu dobro. Večera je bila nezaboravna. Posluženo je tri predjela: slane srdele u domaćem maslinovom ulju, srdele u domaćoj kvasini (octu, kopru, luku) i sveže kozice. Zatim je usledila riblja čorba, a za glavno jelo - dva pladnja ribe: fete orahana, gofa, oradice i škarpine. Salata od rendanog kupusa, paradajza, krastavaca, crvenog luka, paprike i kapra, zamešana sa sirćetem i maslinovim uljem, bila je savršen dodatak. Sve je zaliveno odličnim domaćim belim vinom.

Ambijent je bio savršen: pogled na usamljenu jedrilicu kako lagano odmara od pređenih milja, more mirno kao staklo, a zastavica Tritona vijori se na vetru. Dočekali smo zoru i budjenje novog dana na Lastovu osećajući se ispunjeno i zadovoljno.

Jedrenje kao Način Života: Praktični Saveti

Ovo putovanje jedrilicom otkrilo nam je da jedrenje nije samo vid prevoza, već način života. To je prilika da se stopite sa prirodom, da budete deo vetra i talasa. Evo nekoliko praktičnih saveta za one koji se prvi put upuštuju u ovu avanturu:

• Odeća i obuća: Obavezno ponesite nepromočivu jaknu, tenisice za kopno i šlape za brod. Na brodu se obično ide bosa. Korisna je i trenirka za večernje sate.
• Morska bolest: Ako ste skloni morskoj bolesti, ponesite tablete. Dobro je jesti lagano pred plovidbu i izbegavati alkohol.
• Planiranje rute: Dobro je istražiti ostrva i uvale pre putovanja. Mljet, Lastovo, Vis, Hvar - sva imaju nešto posebno da ponude.
• Hrana i piće: Jedrilice su opremljene kuhinjom, tako da možete sami da spremate hranu. Ipak, ne propustite priliku da probate specialitete u lokalnim konobama.

Zaključak: Povratak Biserima Jadrana

Putovanje jedrilicom do Mljeta i Lastova više je od letovanja - to je povratak istoriji, prirodi i samom sebi. Svako ostrvo ima svoju priču, svoju dušu. Mljet sa svojim jezerima i benediktinskim samostanom, Lastovo sa svojim mirisnim smiljem i autentičnim konobama... Ovo su biseri koji čekaju da budu otkriveni onima koji tragaju za istinskim mirom i lepotom.

Čuvajte karte za nacionalne parkove ne kao trošak, već kao obećanje - obećanje da ćete se vratiti. Jer, kao što je jedan putnik rekao: "Odisej se možda vratio kući, ali deo njegove duše je ostao zatočen u lepoti jadranskih ostrva."