Otrovne biljke u domu i bašti: Zaštita dece i kućnih ljubimaca

Kada deca prohodaju, prva reakcija roditelja je da se opasnost skloni iz njihovog dosega. Pažljivo zaključavamo hemikalije u kupatilu, sklanjamo šiljaste i staklene predmete, postavljamo zaštitu na uglove nameštaja. Međutim, postoji jedan čest i često zanemaren izvor potencijalne opasnosti - biljke. One koje negujemo zbog njihove lepote, a koje mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje i život naše dece ili naših kućnih ljubimaca.

Ovaj članak ima za cilj da osvesti i educira. Ne namerava da izazove paniku ili da natera ikoga da se reši svojih omiljenih cvetova. Naprotiv, znanje je moć. Razumevanje koje biljke nose rizik i kako se zaštititi omogućiće vam da uživate u lepoti biljaka, a da istovremeno budete potpuno sigurni.

Zašto su neke biljke otrovne?

Otrovnost biljaka nije zlobna priroda koja ima za cilj da naškodi ljudima ili životinjama. To je mehanizam odbrane koji se razvio tokom hiljada godina evolucije. Biljke su stacionarne; ne mogu da pobegnu od predatora. Stoga su razvile hemijske jedinjenja - prirodne pesticide - kako bi odbranile sebe od insekata, gljivica, a ponekad i biljojeda. Upravo ta hemijska jedinjenja, poput alkaloida, glikozida, oksalata i drugih toksina, mogu biti štetna i za ljude i za naše kućne ljubimce ako se progutaju ili, u nekim slučajevima, dodirnu.

Deca, posebno ona mlađa, istražuju svet tako što stavljaju stvari u usta. Njihova radoznalost je prirodna, ali ih čini posebno ranjivim. Isto tako, mačke i psi ponekad grizu listove biljaka iz dosade ili kako bi olakšali varenje. Važno je znati šta se nalazi u vašem neposrednom okruženju.

Lista opasnih biljaka: Prepoznavanje i simptomi

Evo detaljnog pregleda nekih od najčešćih biljaka koje mogu predstavljati opasnost. Zapamtite, doza čini otrov. U većini slučajeva, gutanje malih količina će izazvati samo blage simptome, ali je važno biti svestan i težih mogućnosti.

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očara velikim grozdastim cvetovima intenzivnog mirisa, obično plavkaste, bele ili crvene boje. Može da naraste i do tri metra godišnje, a neretko prekriva čitave zidove i ograde. Iako je prepoznatljiva, ona nosi titulu jedne od opasnijih biljaka. Svi delovi biljke, a naročito seme i mahune, sadrže toksična jedinjenja poput viscina i wistarina. Simptomi trovanja uključuju mučninu, povraćanje, grčeve i dijareju, koji mogu dovesti do dehidracije, naročito kod male dece.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Ova biljka je živi primer kako nešto što leči može i da ubije. Naprstak, sa svojim spektakularnim zvonolikim cvetovima u nijansama bele, ružičaste i ljubičaste, čest je ukras u vrtovima. Upravo iz nje se ekstrahuje digitalis, snažan lek za srce. Međutim, gutanje bilo kog dela ove biljke je izuzetno opasno. Toksin direktno utiče na srčani mišić. Blagi simptomi uključuju mučninu, nesvesticu, dijareju i grčeve. Teži slučajevi trovanja mogu dovesti do haotičnog rada srca, potpunog otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, slučajevi trovanja kućnih ljubimaca nisu retkost.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Omiljena stanovnica naših okućnica, hortenzija, grmolika je drvenasta biljka koja cveta od juna do jeseni velikim, kuglastim cvetovima živih boja - belim, roze, crvenim, plavim i ljubičastim. Zanimljivo je da boja cvetova varira u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Ova lepotica zauzela je visoko mesto na listi potencijalno opasnih biljaka. Njeni cvetovi i listovi sadrže cijanogene glikozide. Ubrzo nakon gutanja mogu se javiti mučnina, povraćanje, pojačano znojenje, osip i svrabež kože. Ukoliko se ne reaguje na vreme i ne pruži medicinska pomoć, trovanje može eskalirati do letargije, kome i poremećaja u krvotoku.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Simbol proleća i nevine lepote, đurđevak se lako prepoznaje po malim, belim, zvonolikim cvetovima neverovatno slatkog mirisa. Često se sadi u vrtovima i koristi za bukete. Međutim, cela biljka je izuzetno otrovna. Sadrži više od 40 različitih toksičnih jedinjenja, pre svega srčane glikozide, koji utiču na rad srca. Simptomi trovanja uključuju mučninu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak razvija i crvene bobice koje sazrevaju u jesen, a koje posebno privlače decu - one su takođe veoma otrovne. Čak i voda iz vaze u kojoj je stajao đurđevak može biti opasna. Nakon bilo kakvog dodira sa biljkom, neophodno je temeljito oprati ruke.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Ova popularna sobna biljka, poznata po svojim sjajnim, srcolikim cvetovima (najčešće crvenim), potiče iz tropskih krajeva. Sav njen šarm skriva potencijalnu opasnost. Flamingov cvet sadrži kristale kalcijum oksalata, koji su kao sitne, oštre iglice. Gutanje delova biljke uzrokuje izuzetno bolne reakcije: oticanje usana, jezika i grla, opekotine unutar probavnog sistema, promuklost i smanjenu sposobnost gutanja. Oticanje sluznice grla može dovesti do otežanog disanja i čak gušenja. Iritacija se može javiti i na koži nakon dodira.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje tradicijom ukrašava grobove tokom Dana mrtvih i Dana svih svetih takođe poseduje toksična svojstva. Postoji na stotine vrsta hrizantemi, a vrtlari ih često sade upravo zato što ih zečevi i jeleni zbog njihove otpornosti zaobilaze u širokom luku. Kod ljudi, dodir sa biljkom može izazvati kontaktni dermatitis - crvenilo, osip i jak svrabež kože. Deca osetljivije reaguju na ovakve nadražaje.

7. Lejander (Nerium oleander)

Lejander je možena jedna od najotrovnijih popularnih biljaka. Ova zimzelena mediteranska biljka sa lepim ružičastim, belim ili crvenim cvetovima je smrtonosno opasna. Svaki njen deo je otrovan, čak i suv. Čuveni su slučajevi trovanja ljudi koji su koristili njene grančice za pečenje ćevapa ili pripremu čaja. Čak i udisanje dima od gorećeg lejandra može izazvati ozbiljne probleme. Njegovi toksini, poput oleandrina, direktno napadaju srce, uzrokujući nesvesticu, drhtavicu, smetnje u radu srca i mogućnost infarkta. Hitna medicinska pomoć je apsolutno neophodna pri bilo kakvom summji na trovanje.

8. Fikus Benjamin (Ficus benjamina)

Još jedan veoma čest stanovnik naših stanova, poznat po svojoj elegantnoj pojavi i gustoji zelenoj kosi. Fikus benjamin ima blage otrovne karakteristike. Njegov sok sadrži lateks, koji kod mnogih ljudi i životinja može izazvati alergijsku reakciju pri dodiru sa kožom ili očima, što dovodí do crvenila, oticanja i svrabeža. Gutanje listića može izazvati blagu gastrointestinalnu uznemirenost. Iako retko dovodí do težih posledica, za alergične osobe može biti problematičan.

9. Azaleja (Rhododendron)

Spektakularni grmovi azaleja, koji se u proleće obasu ružičastim, crvenim i belim cvetovima, takođe pripadaju porodici otrovnih biljaka. Svi delovi biljke, pa čak i nektar, sadrži toksine poznate kao grayanotoksini. Ovi toksini utiču na natrijumske kanale u ćelijama, što dovodi do neuroloških i gastrointestinalnih simptoma. Povraćanje, dijareja, pojašnjeno slineње, slabost i zamagljen vid su tipični znaci. U težim slučajevima može doći do usporenja rada srca, padova krvnog pritiska i napada. Azaleja je posebno opasna za konje.

10. Narcis (Narcissus)

Vesnik proleća, sunčani narcis, krije opasnost upravo u svojoj podzemnoj lukovici. Ona sadrži toksične alkaloide, poput likorina. Greškom se lukovica može pomešati sa crnim lukom. Ako se proguta, izaziva jaku nadraženost probavnog trakta, što rezultira mučninom, povraćanjem, grčevima i prolivom. Dodatni simptomi mogu uključivati glavobolju, vrtoglavicu i pospanost. Sok iz stabljike može, kod osetljivih osoba, izazvati dermatitis na koži.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Iako se ova biljka retko gaji u stanovima i nije čest ukras u vrtovima, bitno je pomenuti je jer se smatra jednom od najotrovnijih biljaka na planeti. Iz njenog semena se dobija ricinusovo ulje, koje je bezbedno jer se toksin uklanja tokom procesa. Međutim, samo seme sadrži smrtonosni toksin - ricin. Progutanje samo jednog do tri zrna, dovoljno dobro žvakanih, može biti fatalno za dete, a nešto više za odraslog. Ricin sprečava ćelije tela da proizvode proteine potrebne za život, što dovodí do ćelijske smrti. Simptomi su užasni i uključuju veliku žeđ, grčeve, krvavi proliv i halucinacije, a smrt može uslediti za nekoliko dana.

Šta učiniti u slučaju sumnje na trovanje?

Ukoliko sumnjate da je vaše dete ili ljubimac progutao deo otrovne biljke, važno je delovati brzo i smireno.

1. Ne paničarite. Smirenost vam je najbolji saveznik.
2. Uklonite ostatke biljke iz usta i temeljito isperite usta vodom.
3. Pozovite hitnu pomoć ili centar za trovanje. Nemojte čekati da se simptomi pojave. Recite im tačan naziv biljke (ako ga znate), koji deo je progutano i u kojoj količini (koliko je listova ili cvetova). Ako ne znate naziv, opišite biljku što je detaljnije moguće (oblik listova, cvetova, boja).
4. Nemojte izazivati povraćanje osim ako vam to eksplicitno ne naredi medicinsko osoblje. Povraćanje može dodatno oštetiti jednjak ili dovesti do aspiracije (udisanja povraćene mase).
5. Pratite simptome i budite spremni da ih opišete lekaru.
6. Ako je moguće, ponesite uzorak biljke sa sobom u bolnicu. To će uveliko olakšati identifikaciju.

Kako sprovesti prevenciju?

Potpuno je nepotrebno i žalosno rešavati se svih bilj